Prokuvati 100 g vode,3 kocke šećera i zrno soli. Neprestano mešući na tihoj vatri sipati polako jednu dobro napunjenu kašiku griza.Ostaviti da se kuva 25 minuta. Na kraju dodati 150 g mleka i prokuvati još 5 minuta.
Приказивање постова са ознаком Deca. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Deca. Прикажи све постове
GRIZ NA VODI
Jednu veliku kašiku griza sipati u 100 g vode. Kuvati stalno mešući još 25 min. Po potrebi dodavati kuvane vode ali nastojeti da bude što gušće. Pomešati sa zaslađenim mlekom koje je pripremljeno za obrok.
POPARICA
Istucati suvi hleb ili dvopek i jednu veliku kašiku ovoga staviti u 200 g vode. Kuvati na tihoj vatri sve dok ne postane kaša. Prognječiti i ovome dodati 150 g mleka,malo masla , 2 kockice šećera i na kraju pola žumanceta.
JABUKE SA KEKSOM
Nastrugati polovinu dobro oprane jabuke i dodati 2 kafene kašičice istucanog keksa, 2 kafene kašičice šećera u prahu i jednu kašičicu soka od limuna ili pomarandže.Sve dobro izmešati.
KAKAO SA MLEKOM
Dobro razmutiti 2 kafene kašičice šećera, 100 g mleka i 5 g kakaoa. Staviti da se kuva i ključa 5 minuta ,neprestano mešajući.
PILEĆA SUPA OD ZELENI
Očišćeno i oprano pile staviti u lonac i naliti hladnom vodom. Očistiti jednu vezu zeleni za supu,dodati je u lonac i kuvati je zajedno sa mesom dok ne bude potpuno mekano. Posoliti. Izvaditi meso kad omekša, supu ocediti
od zeleni,vratiti je nazad u lonac i ostaviti je na kraju štednjaka (na tihoj vatri). Pile staviti na dasku za meso,skinuti kožu,očistiti od kostiju i meso iseckati na sitne kockice. Iseći zelen na što sitnije kolutiće,dodati supi i sve prokuvati još 10-15 minuta.
od zeleni,vratiti je nazad u lonac i ostaviti je na kraju štednjaka (na tihoj vatri). Pile staviti na dasku za meso,skinuti kožu,očistiti od kostiju i meso iseckati na sitne kockice. Iseći zelen na što sitnije kolutiće,dodati supi i sve prokuvati još 10-15 minuta.
ČORBA OD ŠARGAREPE
ednu vezu mlade šargarepe očistiti, oprati i staviti u lonac da se kuva sa 250 g telećeg mesa. Potpuno mekanu šargarepu propasirati.U drugi sud staviti kašičicu masla i kašičicu brašna. Napraviti zapršku i staviti u nju propasiranu
šargarepu , naliti supom u kojoj je kuvana, posoliti i ostaviti da vri još 10 minuta. Na kraju u čorbu staviti jedno razmućeno jaje.
šargarepu , naliti supom u kojoj je kuvana, posoliti i ostaviti da vri još 10 minuta. Na kraju u čorbu staviti jedno razmućeno jaje.
TELEĆA SUPA SA ŠARGAREPOM
Staviti 500 g telećeg opranog mesa u hladnu vodu i kuvati na tihoj vatri 3 sata. Kad provri dodati 80g šargarepe. Posoliti,ocediti i na kraju dodati vrele vode da bude 1 litar.
ČORBA OD JAGNJEĆE JETRE (CRNE DŽIGERICE)
Oprati jagnjeću jetru, staviti u lonac,nalitim vodom i kuvati na tihoj vatri. Kad je jetra mekano kuvana ocediti je od supe i samleti je na mašini za meso zajedno sa dva tvrdo kuvana žumanceta. Napraviti zapršku od kašičice masla i kašičice brašna, naliti supom u kojoj se kuvala jetra i ovome dodati samlevenu jetru sa jajima i kuvati još 10 minuta.
ČORBA SA JAJETOM
200 g telećeg mesa kuvati sa vezom zeleni dok meso ne omekša. Kuvano meso izvaditi a u supu koja ključa dodati postepeno 10 g griza. Ostaviti da se kuva 10 minuta. U posebnu šolju umutiti žumance sa malom količinom hladne
supe i dodati sok od pola limuna. Pošto se supa malo ohladi sipati je u šolju u kojoj je umućeno žumance, neprestano mešući. Posoliti.
supe i dodati sok od pola limuna. Pošto se supa malo ohladi sipati je u šolju u kojoj je umućeno žumance, neprestano mešući. Posoliti.
MESO PEČENO U SOPSTVENOJ PARI
150 g mladog mesa pržiti sa10 g masti. Okretati ga stalno da svuda okolo porumeni. Posoliti i ostaviti 45 minuta na tihoj vatri da se pirjani u sopstvenoj pari. Povremeno dolivati vrele vode ako nema dovoljno soka.
SUTLIJAŠ SA SUVIM GROŽĐEM
1/2l mleka sasvim malo posoljenog staviti da vri i dodati u njega na vrh noža masla. Dobro očistiti 50 g pirinča i ostaviti ga da stoji 10 minuta u vreloj vodi a zatim ga ocediti i sipati u mleko koje ključa. Pirinač kuvati 15 minuta a za to vreme češće ga promešati. Zašećeriti ga po ukusu i na kraju dodati 200 g opranog suvog grožđa.
ISHRANA DETETA U TOKU TREĆE GODINE
U toku treće godine hrana može biti raznovrsnija. Prelazi se i na grublju mahunastu hranu: pasulj, grašak, sočivo. Voditi računa o kvalitetu mesa , izbegavati masno i staro. Davati detetu dosta voća i povrća. Dok ne izrastu kutnjaci hranu davati više kašastu. Nastaviti sa 3 obroka dnevno sa mnogo elastičnostii , dati detetu da jede koliko želi ali voditi računa da ne dođe do prehranjenosti. Debelo i mlitavo dete neotporno je prema najmanjoj infekciji. Može se destiti da usled toga izgubi i apetit i da se na taj način postigne suprotan efekat. S druge strane i kod ove dece treba voditi računa o pothranjenosti koja je manje opasna no ona kod odojčadi, ali smeta pravilnom rastu i razvoju kosti i mišića. Znači dati detetu na volju da jede koliko god hoće punovrednu i raznovrsnu hranu bogatu svim hranljivim sastojcima koji su potrebni za regulisanje toplote a posebno za rastenje i izrgradnju tkiva i pritom vodeći računa da vrednost unetih dnevnih kalorija ne prođe 1350.
ISHRANA DETETA U ČETVRTOJ I PETOJ GODINI
Sastav raznih obroka slični su kao i u trećoj godini samo se razlikuje po količini hrane i po tome što se daje i grublja hrana a ne samo kaša i pire. U ovom periodu dete je već naučilo da dobro žvaće te mu se može davati i hrana
spremljena i za odrasle. Može da jede za stolom sa roditeljima. Voditi i dalje računa da jela ne budu odviše masna, ljuta i slana. Povrće i meso moraju biti dobro kuvani. Voće davati u umerenoj količini. Izbegavati sve do šeste godine:
meso od divljači, prevrele sireve, kobasice, kolače sa maslom, pečurke, rotkvice, jake začine, alkohol. Ali zato davati salatu, krastavce, blaže začine, sasvim mršavo praseće, plovčje i guščje meso. Voće mora biti potpuno zrelo, dobro kuvano, pečeno ili sirovo, u određenoj količini. Od pića sem vode, limunade, voćnih sokova i čajeva ne davati ništa drugo. Mleko davati dvaput dnevno , a ono može služiti i za nalivanje voća ili povrća. I u ovom periodu dete ne sme dobijati manje od pola litra mleka dnevno , ali ne prekoračiti i ne dati više od 3/4 litra. Davati sve vrste mlečnih proizvoda sem prevrelih sireva. Važno je voditi računa o kaloričnoj vrednosti dnevnog obroka koja kod deteta u četvrtoj godini treba da iznosi oko 1350 do 1400 kalorija, a za dete od 5 godina oko 1400-1500 kalorija za 24 sata.
spremljena i za odrasle. Može da jede za stolom sa roditeljima. Voditi i dalje računa da jela ne budu odviše masna, ljuta i slana. Povrće i meso moraju biti dobro kuvani. Voće davati u umerenoj količini. Izbegavati sve do šeste godine:
meso od divljači, prevrele sireve, kobasice, kolače sa maslom, pečurke, rotkvice, jake začine, alkohol. Ali zato davati salatu, krastavce, blaže začine, sasvim mršavo praseće, plovčje i guščje meso. Voće mora biti potpuno zrelo, dobro kuvano, pečeno ili sirovo, u određenoj količini. Od pića sem vode, limunade, voćnih sokova i čajeva ne davati ništa drugo. Mleko davati dvaput dnevno , a ono može služiti i za nalivanje voća ili povrća. I u ovom periodu dete ne sme dobijati manje od pola litra mleka dnevno , ali ne prekoračiti i ne dati više od 3/4 litra. Davati sve vrste mlečnih proizvoda sem prevrelih sireva. Važno je voditi računa o kaloričnoj vrednosti dnevnog obroka koja kod deteta u četvrtoj godini treba da iznosi oko 1350 do 1400 kalorija, a za dete od 5 godina oko 1400-1500 kalorija za 24 sata.
ISHRANA DETETA U TOKU DRUGE GODINE
Ako je odojče pravilno negovano u toku prve godine svog života i ako je prilično ojačalo, a u vezi sa tim ojačali i njegovi organi za varenje , može se proširiti njegov raniji jelovnik. Samo, u drugoj godini se mora voditi računa
o tome šta se i koliko daje. Hrana koja mu se daje mora biti sveža i lako svarljiva da se ne bi poremetilo varenje. Potrebno je da i dalje bude kašasta, vremenom gušća i sve grublja i, sto je najvažnije, dovoljno kuvana, jer se takva lakše vari te pri tome lakše i iskorišćuje.
Vrlo je važno probrati hranu koja će moći da detetu obezbedi pravilan razvoj i napredak,a zatim obezbediti detetu utrošak toplote koji je u drugoj godini neobično visok. Znamo da je najbolji sastojak za stvaranje toplote mast , a njen najbolji izvor kravlje mleko i njegovi proizvodi (maslo, sir, kajmak) i žumance od jajeta. U drugoj godini dete je mnogo življe pa prema tome troši i više energije. Stoga mu je potrebno više ugljenih hidrata
kojima će podmiriti utrošenu energiju. Glavni izvor ugljenih hidrata su, kao što je poznato, brašno-hleb, testo, žitni proizvodi uopšte , šećer i sva biljna hrana-voće i povrće. Za izgradnju novih tkiva neophodno je prisustvo belančevina i to u dovoljnoj količini. Usled odsustva ove vrste hranljive supstance , bilo iz kojeg razloga, mogu da nastupe štetne posledice: malokrvnost, mlitavost mišića, neotpornost prema infekcijama, zastoj u rastu. Belančevina, kao što znamo , ima najviše u mesu, mleku i svim mlečnim proizvodima i jajetu. Potrebno je isto tako obezbediti unošenje izvesnih mineralnih soli koje služe za izgradnju novih tkiva i za obavljanje određenih hemijskih procesa u organizmu. Najbolji izvori soli su mleko, u kome ima krečnih soli, žumance od jajeta i mlada jetra (džigerica) u kojima ima dosta soli gvožđa. Najzad, treba misliti i na ulogu vitamina koja je u doba rastanja važnija nego kod odraslih. Od svih vitamina najvažniji su A, B, C, D. U ishrani deteta u drugoj godini može mnogo pomoći svojim nagonima i samo dete. Zato ne davati ni manje ni više nego što treba. Ako se vodi računa o tome šta se mora i šta treba davati detetu, ne uskraćujte mu neophodan minimum , ali i ne opterećujići ga, u tom slučaju uspeh je zagarantovan. Hrana mora biti mešovita, ne samo posmatrana u ukupnom dnevnom obroku već i u pojedinačnim. Mora biti spemljena na različite načine. Ako detetu dajemo uvek ista jela ono gubi apetit i preti opasnost od pothranjenosti. Ali ako je hrana spremljena na različite načine, dete će imati dobar apetit, ishranjivaće se dovoljno, biće naprednije i zdravije. U ovom vremenskom periodu izvesna hrana ne sme se davati: masne stvari, svinjsko meso, kobasice, kiseo kupus, kisela paprika i krastavci, prevreo sir, jaki začini i alkoholna pića. Dešava se da pojedina deca ne podnose izvesnu hranu. Pri unošenju najmanjih količina reaguju povraćanjem, bolovima u stomaku, prolivima i izbijanjem ospi po telu, rukama, nogama, licu. Može doći i do otaka sluzokože ždrela, tkz.koprivnjače. Sve vrste namirnica mogu biti uzrok ovakvoj pojavi alergije. Ali, najčešće su to jaja, riba, mleko i pojedina mesa. Može se desiti da je jedno isto dete osetljivo na nekoliko vrsta hrane. U vezi sa ovim, u lakšim slučajevima isključiti hranu na koju je dete preosetljivo i davati je u početku u sasvim malim količinama, a zatim u sve većim dok se ne stekne neka vrsta odbrane organizma. U težim
slučajevima obratiti se lekaru. U drugoj godini dnevni dečji obrok zavisi od mnogo čega: ukolkiko je dete mirnije, duže spava i manje se kreće, uzimaće manje hrane i, obratno ukolkiko je dete nemirnije, trči, skače i igra se na čistom vazduhu , onda su njegove potrebe za hranom veće.
Evo jelovnika koji bi mogao da posluži kao primer kako treba hraniti dete u drugoj godini.
o tome šta se i koliko daje. Hrana koja mu se daje mora biti sveža i lako svarljiva da se ne bi poremetilo varenje. Potrebno je da i dalje bude kašasta, vremenom gušća i sve grublja i, sto je najvažnije, dovoljno kuvana, jer se takva lakše vari te pri tome lakše i iskorišćuje.
Vrlo je važno probrati hranu koja će moći da detetu obezbedi pravilan razvoj i napredak,a zatim obezbediti detetu utrošak toplote koji je u drugoj godini neobično visok. Znamo da je najbolji sastojak za stvaranje toplote mast , a njen najbolji izvor kravlje mleko i njegovi proizvodi (maslo, sir, kajmak) i žumance od jajeta. U drugoj godini dete je mnogo življe pa prema tome troši i više energije. Stoga mu je potrebno više ugljenih hidrata
kojima će podmiriti utrošenu energiju. Glavni izvor ugljenih hidrata su, kao što je poznato, brašno-hleb, testo, žitni proizvodi uopšte , šećer i sva biljna hrana-voće i povrće. Za izgradnju novih tkiva neophodno je prisustvo belančevina i to u dovoljnoj količini. Usled odsustva ove vrste hranljive supstance , bilo iz kojeg razloga, mogu da nastupe štetne posledice: malokrvnost, mlitavost mišića, neotpornost prema infekcijama, zastoj u rastu. Belančevina, kao što znamo , ima najviše u mesu, mleku i svim mlečnim proizvodima i jajetu. Potrebno je isto tako obezbediti unošenje izvesnih mineralnih soli koje služe za izgradnju novih tkiva i za obavljanje određenih hemijskih procesa u organizmu. Najbolji izvori soli su mleko, u kome ima krečnih soli, žumance od jajeta i mlada jetra (džigerica) u kojima ima dosta soli gvožđa. Najzad, treba misliti i na ulogu vitamina koja je u doba rastanja važnija nego kod odraslih. Od svih vitamina najvažniji su A, B, C, D. U ishrani deteta u drugoj godini može mnogo pomoći svojim nagonima i samo dete. Zato ne davati ni manje ni više nego što treba. Ako se vodi računa o tome šta se mora i šta treba davati detetu, ne uskraćujte mu neophodan minimum , ali i ne opterećujići ga, u tom slučaju uspeh je zagarantovan. Hrana mora biti mešovita, ne samo posmatrana u ukupnom dnevnom obroku već i u pojedinačnim. Mora biti spemljena na različite načine. Ako detetu dajemo uvek ista jela ono gubi apetit i preti opasnost od pothranjenosti. Ali ako je hrana spremljena na različite načine, dete će imati dobar apetit, ishranjivaće se dovoljno, biće naprednije i zdravije. U ovom vremenskom periodu izvesna hrana ne sme se davati: masne stvari, svinjsko meso, kobasice, kiseo kupus, kisela paprika i krastavci, prevreo sir, jaki začini i alkoholna pića. Dešava se da pojedina deca ne podnose izvesnu hranu. Pri unošenju najmanjih količina reaguju povraćanjem, bolovima u stomaku, prolivima i izbijanjem ospi po telu, rukama, nogama, licu. Može doći i do otaka sluzokože ždrela, tkz.koprivnjače. Sve vrste namirnica mogu biti uzrok ovakvoj pojavi alergije. Ali, najčešće su to jaja, riba, mleko i pojedina mesa. Može se desiti da je jedno isto dete osetljivo na nekoliko vrsta hrane. U vezi sa ovim, u lakšim slučajevima isključiti hranu na koju je dete preosetljivo i davati je u početku u sasvim malim količinama, a zatim u sve većim dok se ne stekne neka vrsta odbrane organizma. U težim
slučajevima obratiti se lekaru. U drugoj godini dnevni dečji obrok zavisi od mnogo čega: ukolkiko je dete mirnije, duže spava i manje se kreće, uzimaće manje hrane i, obratno ukolkiko je dete nemirnije, trči, skače i igra se na čistom vazduhu , onda su njegove potrebe za hranom veće.
Evo jelovnika koji bi mogao da posluži kao primer kako treba hraniti dete u drugoj godini.
Пријавите се на:
Постови
(
Atom
)
Ako želite da nas podržite?Naš logo izgleda ovako.
Kod možete preuzeti na stranici administratora. Hvala!
|
|
|
|
|
|
Prijatno je blog za pretragu kulinarskih recepata i saveta. Osmišljen kao baza za sve one koji su spremni da podele sa drugima svoje kulinarsko iskustvo. Blog je dobar oslonac za sve kulinarske početnike ali i za one koji su u kulinarstvu pronašli svoje profesionalno opredeljenje.
