o tome šta se i koliko daje. Hrana koja mu se daje mora biti sveža i lako svarljiva da se ne bi poremetilo varenje. Potrebno je da i dalje bude kašasta, vremenom gušća i sve grublja i, sto je najvažnije, dovoljno kuvana, jer se takva lakše vari te pri tome lakše i iskorišćuje.
Vrlo je važno probrati hranu koja će moći da detetu obezbedi pravilan razvoj i napredak,a zatim obezbediti detetu utrošak toplote koji je u drugoj godini neobično visok. Znamo da je najbolji sastojak za stvaranje toplote mast , a njen najbolji izvor kravlje mleko i njegovi proizvodi (maslo, sir, kajmak) i žumance od jajeta. U drugoj godini dete je mnogo življe pa prema tome troši i više energije. Stoga mu je potrebno više ugljenih hidrata
kojima će podmiriti utrošenu energiju. Glavni izvor ugljenih hidrata su, kao što je poznato, brašno-hleb, testo, žitni proizvodi uopšte , šećer i sva biljna hrana-voće i povrće. Za izgradnju novih tkiva neophodno je prisustvo belančevina i to u dovoljnoj količini. Usled odsustva ove vrste hranljive supstance , bilo iz kojeg razloga, mogu da nastupe štetne posledice: malokrvnost, mlitavost mišića, neotpornost prema infekcijama, zastoj u rastu. Belančevina, kao što znamo , ima najviše u mesu, mleku i svim mlečnim proizvodima i jajetu. Potrebno je isto tako obezbediti unošenje izvesnih mineralnih soli koje služe za izgradnju novih tkiva i za obavljanje određenih hemijskih procesa u organizmu. Najbolji izvori soli su mleko, u kome ima krečnih soli, žumance od jajeta i mlada jetra (džigerica) u kojima ima dosta soli gvožđa. Najzad, treba misliti i na ulogu vitamina koja je u doba rastanja važnija nego kod odraslih. Od svih vitamina najvažniji su A, B, C, D. U ishrani deteta u drugoj godini može mnogo pomoći svojim nagonima i samo dete. Zato ne davati ni manje ni više nego što treba. Ako se vodi računa o tome šta se mora i šta treba davati detetu, ne uskraćujte mu neophodan minimum , ali i ne opterećujići ga, u tom slučaju uspeh je zagarantovan. Hrana mora biti mešovita, ne samo posmatrana u ukupnom dnevnom obroku već i u pojedinačnim. Mora biti spemljena na različite načine. Ako detetu dajemo uvek ista jela ono gubi apetit i preti opasnost od pothranjenosti. Ali ako je hrana spremljena na različite načine, dete će imati dobar apetit, ishranjivaće se dovoljno, biće naprednije i zdravije. U ovom vremenskom periodu izvesna hrana ne sme se davati: masne stvari, svinjsko meso, kobasice, kiseo kupus, kisela paprika i krastavci, prevreo sir, jaki začini i alkoholna pića. Dešava se da pojedina deca ne podnose izvesnu hranu. Pri unošenju najmanjih količina reaguju povraćanjem, bolovima u stomaku, prolivima i izbijanjem ospi po telu, rukama, nogama, licu. Može doći i do otaka sluzokože ždrela, tkz.koprivnjače. Sve vrste namirnica mogu biti uzrok ovakvoj pojavi alergije. Ali, najčešće su to jaja, riba, mleko i pojedina mesa. Može se desiti da je jedno isto dete osetljivo na nekoliko vrsta hrane. U vezi sa ovim, u lakšim slučajevima isključiti hranu na koju je dete preosetljivo i davati je u početku u sasvim malim količinama, a zatim u sve većim dok se ne stekne neka vrsta odbrane organizma. U težim
slučajevima obratiti se lekaru. U drugoj godini dnevni dečji obrok zavisi od mnogo čega: ukolkiko je dete mirnije, duže spava i manje se kreće, uzimaće manje hrane i, obratno ukolkiko je dete nemirnije, trči, skače i igra se na čistom vazduhu , onda su njegove potrebe za hranom veće.
Evo jelovnika koji bi mogao da posluži kao primer kako treba hraniti dete u drugoj godini.
Od 12-15 meseci
Tri obroka dnevno: doručak, ručak i večera
DORUČAK: 250 g mleka sa 3 kašičice šećera,dvopek,keks ili parče hleba udrobljenog u mleko.Jedan pečen krompir sa kašičicom masla i sirovo nastrugano voće.Jedan sat posle doručka 50 g voćnog soka (limun,paradajz,
pomorandža) i kašika ribljeg ulja.
RUČAK: Prognječeno povrće,kriška hleba, jedno celo jaje ili jetra ili meso. Zatim prognječeno ili nastrugano voće, mekše testo.
VEČERA: 100 g pirinča u mleku,250 g mleka u kojem je nadrobljen keks,dvopek ili prepečena kriška hleba,
prognječeno povrće.
Od 15-18 meseci
Tri obroka dnevno: doručak, ručak i večeraDORUČAK: Kriška hleba udrobljena u 250 g mleka,zaslađenog sa 3-4 kašičice šećera ili kriška hleba ili keks sa maslom i medom. Grubo isitnjeno sveže voće. Pečena jabuka prelivena mlekom.Jedan sat posle doručka 50 -100g
voćnog soka i kašičica ribljeg ulja.
RUČAK: Čorbica sa nadrobljenim hlebom,pire od povrća,jedno celo jaje ,prognječena jetra ili meso 100 g svežeg voća. Mladog kajmaka ili masla na krišci hleba,pogotovo ako dete nerado uzima mleko.
VEČERA: 250 g mleka sa grizom ,pirinčom ili udrobljenim keksom.Poparica.Sveže voće.
Od 18-24 meseca
DORUČAK: Kriška hleba, čaša mleka sa kakaom, šećerom ili čokoladom. Med ili jaja, ili maslo, ili marmelada, ili pekmez. Između doručka i ručka voćni sok i kašika ribljeg ulja.
RUČAK: Čorbica sa povrćem i zeleni, jaje ili meso, sir ili kajmak, hleb,testo.
VEČERA: Griz na mleku ili pirinač na mleku,parče hleba sa pekmezom,voće.
U ovom vremenskom razdoblju količinu hrane određuje samo dete. Voditi samo računa o količini mleka. Ne sme se dati ni manje od 1/2 l ni više od 3/4 l dnevno. Važno je da u drugoj godini treba svesti obroke na tri dnevno,jer se samo na ovaj način može održati apetit deteta. Ali i u ovom pravilu ima izuzetaka,što treba majka da uoči i prema potrebi poveća broj dnevnih obroka, kako bi se u organizam unela određena minimalna potreba u ishrani.
Нема коментара :
Постави коментар