CVEKLA - I HRANA I LEK

Cvekla podstiče razmenu materija u organizmu, reguliše krvni pritisak i podstiče rad jetre
Cvekla je jedna od najlekovitijih i najkorisnijih povrtarskih kultura. Ova dvogodišnja biljka vretenastog korena crvene boje
i tamnozelenog lišća poreklom je iz Sredozemlja, a zbog svog sastava i upotrebljivosti istovremeno je idealno povrće i lek.

Riznica minerala i vitamina
Osim belančevina, masti i ugljenih hidrata, cvekla sadrži kalcijum, natrijum, fosfor, magnezijum, fluor, mangan, bakar, jod,
sumpor, stroncijum, rubidijum, litijum i brom. Bogata je i vitaminima B1, B2, B12, C i P. Crvena boja cvekle potiče od
antocijana, koji utiče na obnavljanje krvi, pa tako ova biljka deluje i antikancerozno, dok prisustvo joda cveklu čini
dragocenom u borbi protiv ateroskleroze i kod usporavanja procesa starenja.
Cvekla podstiče razmenu materija u organizmu, reguliše krvni pritisak, smanjuje holesterol, održava krvne sudove i
podstiče rad jetre. Najkorisnija je kada se uzima u svežem stanju, u obliku soka ili salate.
Zbog prisustva ontocijana, cvekla deluje antikancerozno

Ukusnu osvežavajuću i lekovitu (za jačanje jetre i želuca) salatu dobićete ako:
narendate veću cveklu, manji koren celera, začinite s malo soli, jabukovim sirćetom, hladno ceđenim maslinovim uljem,
mlevenim kimom, kiselom pavlakom i iseckanim peršunovim lišćem.

Od kilograma cvekle možete da dobijete 700 grama soka na način koji preporučuje narodna medicina.
Pomenutu količinu sitno rendane cvekle treba preliti sokom od limuna i medom, pa kad malo odstoji ocediti sok.
Koristan je za jačanje celog organizma, pa je čak i kod najtežih oboljenja (tumori, leukemija) preporučiljivo
dnevno uzimati od pola do litre ovog soka, u gutljajima, tokom celog dana.

U ljudskoj ishrani se koristi cela biljka (koren i lišće).